ce7a16d7c99d374d398d9e2f3a3f7fc1 Dan za najbolju drugaricu i Pavića

Danas sam iz podruma izvadila crnu providnu košulju sa preklopom punog cvetića boje cigle koji ide preko grudi. Tu košulju sam kupila neverovatno davno ali ipak se sećam tog trenutka jer smo slične košulje u Indian šopu koji je postojao tamo gde ga odavno nema kupile moja D i ja.
Ta D je toliko posebna u mom životu da je postala i lik u mom prvom romanu, tako da je ova priča za nju možda i sitnica, ali nikada nije nezgodno iznova u pričama spominjati one koje volimo.
Da pišem ovo me je, moram priznati, uritmio i inspirisao Pavić upravo sam zavrišla sa čitanjem jedne njegove priče. Što taj Pavić može da ti uvijuga misli tako da dugo posle čitanja u mislima predeš rečenice, sve u stilu jedne pristojne beogradske ulice, čudo jedno.
Pre nego što nastavim samo da kažem da sam osetila neverovatno olakšanje sredivši podrum, pravo da vam kažem. Čvrsto verujem u teoriju da je podrum naša podsvest i sada kada je i tamo opet sve na mestu (bilo je jedno vreme pa sam, dodajući stvari, napravila mali krš), mogu mirnije da spavam.
Mislim da je to o podrumu i podsvesti bilo veoma bitno da naglasim.
Elem, izvadim ja tu košulju. Boho stil, indian style, sloboda neka u toj košulji, tako nekako. Odeća piše romane u pregibima, čuva smeh, pamti sa kime je bila kupljena. Sa tom košuljom ću biti ona jedna Ana od pre, laka i to sasvim lako.
Draga Ana i Dragana.

www.anaatanaskovic.com

Ostavite komentar