Jednom davno startovah ideju književnog kluba na jednom ženskom forumu. Ah, kako je to divno, biti posvećen druženju sa knjigama a onda i druženju sa ljudima koji knjige vole pa još i istu knjigu čitaju tog meseca. Pa onda, razgovori…

Postoji čak i knjiga o tome, The Jane Austen Book Club, napisala ju je Karen Joy Fowler, a snimljen je i film (moraću da ga pogledam, ne izdržim da ne pogledam filmove rađene po književnom tekstu, uglavnom ne budu tako dobri, čast izuzecima ali opet su značajni; i mnogo bolji od nekih drugih, to svakako).

Pokrenem prvo vitutelnu ideju pa da vidim kako ide. Oduševljeni mnogi članovi pod nikom (to je jedino mesto na netu gde moram da koristim nik i volela bih da se to promeni), oduševljenje i preko nivoa, ali kad dođe dan za komentarisanje, pročitao skoro niko. Ne odustanem odmah, ali posle nekoliko pokušaja, da. Da ne pričam o beskrajnim dogovorima šta će se čitati. Sujetice su, ipak, sujete.

Onda su na temi pisali neki drugi ljudi a ja više nisam ni na samom tom net mestu, ali pratila sam povremeno. I onda zatišje.

E ali ima rešenja. Ideje žive (hehe). O, da. 

Jedna devojka se pokrene i krene. Napiše, predloži, organizuje, vodi. I sinoć se sastanu, prvi sastanak književnog kluba. Bilo je dogovora, bilo je ne mogu, ne stižemzašto i kako. Bez toga, izgleda ni književni deo ljudskog roda ne može. Ne mari. 

Sastanak je održan, bilo ih je dovoljno. Ono što jeste, to je igra koju bi trebalo da igraš. Da joj dodaješ svoje korake, da, ali nju plešeš.

Baš sam uzbuđena. Stvarnisimo. I želim im sve najbolje i mnogo redovnih sastanaka.

b3295a0ff4bcb2aa42dd0b9bafed8628 Književni klub

 

Ostavite komentar