Narandžasta boja.

Nije je dugo bilo u mom životu.

I onda juče u jednom stanu za koji ne znam da li ću tu ponovo biti, ali to nije bitno uopšte, čak je i avantura sasvim – dodir dva čela. Vreme ne postoji, povezivanje se pokazuje, čela se ljube. A iza nas hodnik-terasa nalik na mansardu sa drvenim, vižljastim prozorima prekrivenim mandarinsko naranžastim pamučnim zavesama. Kao neki špijunski film u Hong Kongu, odsjaj narandžaste svetlosti kroz kineske lampe u pozadini. Samo ovde nema špijuna, ima samo čistih emocija kojima ni vreme ne može ništa.

Onda odem sama u tržni centar da prvo proverim kakva je ta narandžasta dukserica koju je pikirao, kao šopingholičarski stručnjak, rečeno mi je i dođem do mekane kapuljače i zaljubim se u mogućnost da on to nosi. Mekana duša i mekani duks, savršen spoj.

Onda, u tom istom tržnom centru neplanirano (ili je sve planirano?) kupim haljinu za rođendan kod drugarice te večeri. A haljina u cigla-tamno narandžasto purpurnoj boji sa crnim prugama koje naslućuju Afriku. Letnja i urbana, u tom trenutku savršena.

Juče je definitivno bio narandžasti dan. Juče je definitivno bio čarobno narandžasti dan. I čarobna je iskrenost u njemu i uživanje u ljudima koji me okružuju, u mojoj stvarnosti koja je puna zadovoljstva.
Biti zadovoljan je pitanje odluke.

0e55e12c6c54477ea3a5616d302cb228 Narandžasta

Ostavite komentar