Oljino oko nas gleda sa slika, Oljino oko je pretocilo svoja iskustva u reci. Olja nam prenosi najintimnije i najiskrenije sva svoja vidjenja, sve svoje svetove. Olja govori i o moci inspiracije i o ljudima sa crnim namerama, i o najljubicastijim dubinama ljudske duse. Njeno oko Zna.

Knjiga poezije “Vecni uslov” Olje Ivanjicki je objavljena danas, kada je poezija ekskluzivna, mada je danas svako pise, no ona moze biti svoja samo retko, u finim, glatkim prostorima velicine raznobojnih glava cioda-pribadaca. I retko je vredna. I retko podize plimu u nasem telu. A, opet, svako je pise, i time unizava. Oljina poezija je stala u glavu ciode, naravno, i odatle se rasprskava, silno, i salje poruke u beskraj.

Olja ulazi u druge likove, transformise se, oblikuje. Vremena se u njenim poemama mesaju, lete ledeni kristali, govore misticne knjige. Olja mnogo vidi. U njenom rodjenom oku je futur vec sadasnjost. Na stihove reaguju sva nasa cula, i gutamo stvrdle svemire i rasprskavajuce kapi i znacajne, mirne, umirene, sveznajuce poglede. Olja nam predstavlja realnost i mane Novog doba, sta ce doneti, sta moze doneti, kakvi cemo mi biti u njemu.

“Vecni uslov” nam predstavlja viseznacnu poeziju i Oljine slike bica sa drugih planeta sa ocima od svetleceg cilibara. Poeme govore o Repu, Zidu, Telu, Brojanju, o metroima, Kapijama, zaledjenim polu-mrtvacima, mutacijama i vizionarima…. o Modernim vremenima i setnji po proslosti, o naznakama buducnosti, i sve tri dimenzije su u jednom jezgru. Poeme su slike naseg sveta, Olja iskusno i lucidno odvaja njegove cestice i o njima govori na nov nacin, kako se nismo setili da mislimo, a kada slike procitamo, poznate su nam, i razumemo logicno Oljino vidjenje. Olja peva o dahu koji zamrzava, o trendu zaledjivanja i o hrani iz frizidera. Olja slika prozirno i pronicljivo.

“Kosmos ima jednu misao” kaze Olja. I pita se “kako Plejadjani zovu nas?’. Jednom je novinarima rekla da uopste ne zna koliko zna. A jedno je sigurno – vrhunski poznaje Reci i Igru.

Ostavite komentar