Nagrađeni prikaz

Prikaz romana Isidore Bjelice “Moj deda Luj Viton”, nagrađen od strane časopisa “Lisa” 2010. godine

ana atanaskovic isidora bjelica Nagrađeni prikaz

Putovati znači loviti sreću

Isidora nam i ovim romanom pokazuje da je spretna u pisanju o glam&stylish stvarima…I ne samo to, „Moj deda Luj Viton“ primer je kako

putovanja donose nove stvari, u ovom slučaju novu knjigu, koja će sa sobom „povući“ mnoge glamurozne događaje. Koko Šanel je rekla: „Ljudi misle da je luksuz u suprotnosti sa siromaštvom. Nije. On je u suprotnosti sa vulgarnošću.“ I to je tačno. Eh, a Isidorini doživljaji i putešestvija? Prepuni su luksuza… i opisani su plastično i realno, a opet, i blago komično. Isidora živi sve svoje „putničke“ romane. „Putovati znači loviti svoju sreću, ne čekati da vam dođe“, kaže ona. I to je tačno.

Ispreplitani putevi, životi…

Ovo je priča-paradoks. Još nije ni poletela za Italiju, odakle kreće na krstarenje, a svedok je zamene Luj Viton tašni, uz sve žensko-spisateljsko uočavanje detalja…Isidora svoja krstarenja naziva „eskapističkim projektima“ i nama iskreno prenosi svoju „permanentno nadrealnu“ stvarnost.Na samom početku krstarenja ostaje bez svoje Viton-sanset-bulevar-koktel tašne na najčudniji mogući način, a pri ukrcavanju Isidorinu čuvenu porodicu putnika očekuje još jedno neprijatno iznenađenje…Ovo putovanje je tako očigledno sudbinski obeleženo Vitonom… putnici se ukrcavaju, torba joj se vraća, a onda, u Barseloni, opet biva oteta, pa opet pronađena, posle čega sledi vodvilj-trka kroz vrelu Barselonu i poklanjanje.Isidora ne prestaje da upada u bizarno-uzbudljive situacije, oko nje je Viton misterija, Viton opsednutost,Viton priča, Viton ludilo.Oko nje su kontroverze, misterije, povezanosti, sitne mudrosti, krupne ludosti. Čitamo Isidorina priznaja. Sećamo se svih sopstvenih opsednutosti dekadencijom. U besmislu, da li je trenutna smisao jedna ekstravagantna, skupa, brendirana stvar? Šta je mala sreća? Šta je velika sreća? Pitamo se. Isidora nam dalje prepričava putovanje, na mahove puno očaja i prepreka, na mahove najinspirativnije moguće… U trenutku beznađa na čudotvoran način pred Isidorom se opet pojavljuje Žana, putnica sa broda, koja veruje da je potomak Luja Vitona (sic!). Njena baka Polet umire… Naravno, bizarnosti senastavljaju i Isidora biva pozvana da poseti umiruću baku, koja leži okružena Viton torbama! Kulminacija ludila je u LV radnji u ulici Šanzelize,belo-zlatnom zamku sa visokim izlozima, a otkrivanje-otkrovenje Isidora je konačno dobila u pismu od Žane, koje nam doslovno prenosi pri kraju romana.

Inspiracija za zauvek

Zanimljivo. Zanimljivo-luckasto, zanimljivo-duboko,zanimljivo-podsticajno.Šta je mala sreća? Šta je velika sreća? Kuda ćemo krenuti? Isidora nas podstiče. Da razmišljamo, da odemo, da doživimo. Da se setimo Pariza, recimo, tog omamljujućeg grada i njegove zlatne beline…da se setimo sopstvenih koraka na nekim drugim meridijanima. Da odemo nekuda, pa da naš odlazak takođe sobom „povuče“ glamurozne događaje. Da lovimo svoju sreću. Da živimo život u hodu, svetlucavo, mudro, koračajući ovim šarenim svetom.