jg Džudi Garland, ELLE, oktobar 2009.

Samo je jedna žena bila nazivana “najvećim zabavljačem svih vremena“. Sasvim zasluženo. Pevali su joj telo, lice, oči i duša. Na sceni je bila sigurna, koketna, iskrena, glamurozna i obična. Na kraju nastupa sela bi na ivicu pozornice i pevala Negde iznad duge. Bila je to Džudi Garland.

Rođena je u Minesoti početkom dvadesetih godina prošlog veka kao Fresis Etel Gam, kao treća, najmlađa ćerka Frenka Gama i Etel Merion Miln. Njeni roditelji su se sreli u vodvilj pozorištu i nastavili da se bave tim poslom, tako da su sve tri devojčice rano počele da uče da pevaju i igraju i nastupaju zajedno. Frensis je počela najranije, imala je samo dve ipo godine kada je izvela Božićnu pesmu u pozorištu svojih roditelja, u Kaliforniji. Sa sedam godina je imala filmski debi, a onda je sa sestrama nastupala u kratkim filmovima. Ambiciozna majka je stalno bila u potrazi za novim audicijama. Posle niza uspešnih nastupa, sestrinski trio je promenio ime u „Sestre Garland“, a Frensis je promenila ime u Džudi, koje se spominjalo u jednoj tada popularnoj pesmi.

Ugovor sa MGM-om koji je usledio sledeće godine samo je potvrdio da je devojčica Džudi Garland predodređena za još veću slavu. Džudi se na tu audiciju prijavila kada se najstarija sestra udala, a u isto vreme je imala i debi na radiju. Tada, pred sam osvit njenog pevačkog i glumačkog uspona, umro je njen otac Frenk, za koga je bila emotivno vezana. Smogla je snage i snimila na radiju pesmu koju je posvetila njemu.

Glavni ljudi u MGM-u su bili oduševljeni kada je pevala jednu verziju pesme You Made Me Love You u čast Klarku Gejblu na njegovoj rođendanskoj zabavi. Bila je odmah angažovana u devet mladalačkih filmova sa Mikijem Runijem, u kojima je igrala „devojke iz susedstva“. Onda je došlo vreme da se ekranizuje čuvena priča u kojoj su se severni i južni vetrovi u Kanzasu sreli upravo na mestu gde se nalazila Dorotina kuća. MGM se spremao da snimi Čarobnjaka iz Oza. I Širli Templ je razmatrana kao buduća Doroti, ali je ulogu ipak dobila Džudi. Nove tehnologije koje su donele raskošne boje na filmsko platno uveliko su korišćene u Čarobnjaku, srebrne cipelice koje Doroti nosi u originalnom tekstu Franka Bauma su postale jarko crvene. Snimanje je bilo mukotrpno, ali se trud isplatio, premijera je bila u avgustu 1939. Čarobnjak iz Oza je film koji je najviše gledan u istoriji kinematografije, jedan je od deset najboljih filmova svih vremena, američki filmski institut je pesmu Negde iznad duge, koju je Džudi otpevala na početku filma, proglasio za najbolju pesmu na filmu ikada, a kako je napisao The Observer, soundtrack za ovaj film nikada kasnije nije prevaziđen. Džudi je zablistala i postala najpoznatija mlada glumica u celom svetu. Čarobnjak je bio njen platinasti trenutak, njen pravi, veliki početak, Negde iznad duge je postala njen lični pečat, a i danas je metafora i poruka, večna pesma. Za ulogu u ovom filmu Džudi je dobila specijalnog Oskara za najbolju mladu glumicu. Glumica-devojčurak pojavila se u lepršavoj beloj haljini na dodeli Oskara među tada neprikosnovenim ikonama filma, a nagradu joj je uručio prijatelj Miki Runi.

Tada je već imala i potpisani ugovor sa izdavačkom kućom Decca Records. Njena pesma I’m Nobody’s Baby je bila u prvih deset na muzičkim listama. U želji da što pre pokaže da je odrasla i da ne predstavlja više devojčurka iz dečijih filmova, u prvi brak je ušla rano, sa kompozitorom Davidom Rose-om.

Dobijala je i ozbiljnije uloge, a najznačajnija u to vreme je bila u filmu Potraži me u Sent Luisu. The Trolley Song, jedna od pesama iz tog filma je bila veoma popularna, Džudi je opet bila u prvih deset na muzičkim listama. Film je režirao Vinsent Mineli, u koga se Džudi zaljubila i uskoro i udala. Napravila je pauzu od godinu dana rodivši Vinsentu ćerku Lajzu, ali se ubrzo i vratila filmovima. Harvijeve devojke, Zigfildove ludorije i Gusar su neki od njih. Zigfildove ludorije i Gusara je režirao Vinsent Mineli. Njena uloga u Ludorijama je pohvaljena od strane New York Times-a. U Gusaru joj je glumačko-igrački partner Džin Keli. Film je imao raskošnu produkciju, a dobio je oprečne ocene kritičara.

Džudi je od samog početka karijere koristila i lekove za podizanje energije i tablete za spavanje koje su joj prepisivali lekari MGM-a. Već krajem pedesetih godina kod Džudi su se mogli primetiti problemi zbog zavisnosti od ovih lekova i sve je teže snimala filmove, tako da je 1950. MGM odlučio da je otpusti.

Godinu dana kasnije Džudi se razvela od Minelija i počela je koncertnu karijeru. Menadžer joj je bio Sidni Luft, za koga se i udala. Koncerte je započela u Londonu, u pozorištu Paladijum, a po povratku u SAD je ponovo otvorila Palas teatar u Njujorku. To je bio njen veliki povratak, koji je sa sobom doneo i ponudu od kompanije Varner bros za film Zvezda je rođena, gde je ostvarila najbolju ulogu u svom životu. I sama Džudi je tako mislila, a kritika ju je obasula pozitivnim osvrtima. Svi su mislili da će te godine dobiti Oskara za glavnu ulogu, bila je nominovana, ali je prethodno film bio skraćen, izbrisane su mnoge scene koje je Džudi smatrala najboljim, tako da nagradu nije dobila. Album sa muzikom iz ovog filma, jednog od najboljih mjuzikala svih vremena, izdao je Columbia Records, a pesme su opet bile najslušanije.

Sidniju Luftu je rodila ćerku i sina, Lornu i Džoa. I priznanja su stigla. Nastupila u živoj TV emisiji Miss Show Business i dobila Emi nominaciju za najbolju pevačicu, za čuveni koncert u Karnegi holu dobila je Gremi nagradu za najbolju pevačicu, nominovana je još jednom za Oskara ulogu u filmu Nirnberški proces, ali su se uspesi mešali sa ličnim padovima, zavisnošću, dugogodišnjom tugom i nerešenim ličnim problemima. Njen koncert u Karnegi holu je opisan kao „najveće veče u istoriji šou biznisa“, a dupli album snimka koncerta je 13 nedelja bio broj 1 na listama, i osvojijo je 5 Gremi nagrada.

TV mreža CBS joj je dala šansu da svake nedelje ima svoju emisiju, Šou Džudi Garland, gde su joj gosti bili, između ostalih, Miki Runi, Barbara Strejsend i ćerka Lajza Mineli. Za šou je dobila četiri Emi nagrade.

Posle braka sa Sidnijem Luftom venčavala se još dva puta, za Marka Herona i Mikija Dinsa, oba braka su trajala kratko, a Džudi su sve više opterećivali bolest i finansijska situacija. Govorila je da je „na vrhu usamljeno i hladno“, ali i da „veruje u dugu“.

Njen život se završio pre 40 godina, u apartmanu u Londonu. Pronašao ju je poslednji suprug Miki Dins, a zvaničan uzrok smrti je predoziranost pilulama za spavanje. Priča se da je na dan kada je umrla u Kanzasu tutnjao tornado.

Džudi nam je otpevala Get Happy, u kojoj peva lako i snažno, vrcavo, gde je showoman bez premca, gde klizi po pozornici, ubedljivo prenosi energiju na publiku. Pevala je i Someone at last, maštovito, detinjasto, pokazujući sebe do kraja, svoju izražajnost, smisao za zabavljanje i snažan glas. Pevala je optimističke pesme, kao Lose that long face, u kojoj peva šarmantno, bez pompe, moćno, spontano, sa iskrenom dramom na licu. U Karnegi holu je pevala Negde iznad duge sporije, dublje, dodavši sebe u nju, pomešala je nadu i okamenjenu slanu suzu, čudan spoj u interpretaciji. Na njenom licu su se videli, dok je pevala, seta, pobeda i upornost. U pokretima je bila i glamurozna i žustra, i zavodljiva i nonšalantna, a glas joj je bio kao snažna reka, glas dirljiv i pun emocija, glas pun čežnje, usamljen i sveprisutan. U Negde iznad duge pevala je o mestu gde se snovi koje se drznemo da sanjamo ostvaruju. Njeno poslednje izvođenje ove pesme je melanholično, ali i gromoglasnije, slušalac samo želi da sklopi oči i da vreme stane, Džudi je tu svoju pesmu-pečat prenosila energično, iznenađujuće duboko, sa direktnim, prožimajućim pogledom i neverovatnom snagom. They say I’m crazy, pevala je, sa očiglednom strastvenom ljubavlju prema muzici koja opčinjava. I must keep on singing, pevala je, dokazujući svaki put, na svakom nastupu, u svakoj ulozi, da neponovljiva zvezda, kraljica mjuzikla, legenda, mora posedovati jednu bitnu osobinu – čarobnjaštvo.

Ostavite komentar