ATINA I GRČKA UOPŠTE

I dan danas mislim da je sunce u Grčkoj najsjajnije i najtoplije. Išla sam tamo više puta u detinjstvu i dva puta u Atinu. Pogled sa Akropolja, ta krta i oslepljujuća belina, nikada se ne može zaboraviti, jer je neobjašnjivo moćna.

Grčki mitovi su bili moja ljubav, jedan sam preradila u svojoj drugoj knjizi, mit o Kori i Hadu, i na taj tekst sam neslućeno ponosna.
Sećam se vožnje taksijem od Glifade do Omonije, grčke muzike sa radija u taksiju, najboljeg girosa u Solunu, naranžastih boja u Sounionu, toplote Grčke. Grčka je topla kao i Gea, majka zemlja. Grčka je zauvek u mom srcu, kao prvo i najčešće inostranstvo, kao prva ljubav, kao najveće poštovanje.

RUMUNIJA

Proputovanje kroz Rumuniju do Jašija je bilo nezaboravno. Misteriozna zemlja, koja deluje, naročito u severnom delu, kao da u njoj vreme stoji. Zaista je tanano misteriozna. Neki predeli su kao iz uvrnutih bajki. Sam grad Jaši je lep, pomešana barokna atmosfera sa spomenutom misterioznošću severa. Mošti svete Petke su u tom gradu. Iskustvo klanjanja njima je neopisivo. Osveštane suze, tako bih mogla reći.

ISTAMBUL I TURSKA UOPŠTE

Istambul je jedinstven, a to najviše cenim kod gradova. Dakle, ne liči ni na koga, niko ne liči na njega. Mreškanje vode, i tu istambulsku vodu sam opisivala, u trećoj knjizi. Mesto gde su Plava džamija i Aja Sofija je mesto moći. Pamtim i nepronalaženje smerova u Izmiru i grleno “My friend” koje izgovaraju prodavci.
A Istambul je pozlaćen grad.

DUBROVNIK

Beli grad iz romana koje sam čitala je opravdao opisanu lepotu. Njegov kamen je gladak i uglačan, krt kao školjka, bleštav kao svetlost.
Bio je nekada moćan i to se odmah uočava.

MEDITERAN

Verona – divan mali grad u bojama zemlje (inače, Italija je uglavnom tamno žuta)
Nica – kakav će i biti grad koji je dobio ime po Niki, krilatoj boginji…Grad je otmen. Ima i vulgarnosti, ali to je, valjda, njegov pečat, i ono što ga razlikuje od staromodnog Kana. Uvek ću pamtiti doručak – male kriške hleba sa čokoladom i Provansu, prepunu zamkova.

Monte Karlo – pravi mondenski. Ni jedno drugo mesto nije više mondensko, ma koliko se trudilo.

Barselona – zanimljiva. Rekla bih, tehnički lepa. Lepa, ali nije meni lično prirasla za srce. Svakako svoja i posebna, ali not my cup of tea.
Ali Venecija…e, to je posebnost! Višeslojna, raskalašna, memljiva, dekadentna, koliko priča čuva! Tu bih volela da se vratim.

Ostavite komentar