untitled3 Vienna

grad muzike, kocija i jorgovana, grad koji je 489.28km udaljen od Beograda, bio je moja preostala velika evropska zelja. U njega sam krenula sa onoliko godina koliko je Mocart imao kada je umro.
Palata Senbrun je lepa. Mada, moglo bi se reci i standarno lepa, sto mozda umanjuje njen znacaj i lepotu, ali tako je. Pogled sa Gloriette zasluzuje jedan raskosniji pridev – mocan je, osuncan, dalek, prodoran, prelep. I sama Glorietta… posebno je to mesto, vidikovac, brdasce, kolonada….
Trg Marije Terezije je pocetna tacka u gradu koju sam naucila. Trg = platz. Trg se spaja sa ulicom Ring. Ulica Ring….svako ko je bio u Becu mi je spomenuo nju. A trg Marije Terezije je lep i specifican. Preko njega se ogledaju dve zgrade-bliznakinje, koje su domovi za dva mocna muzeja – Prirodnjacki i Istorije umetnosti. Ovo mesto je najlepse u sumrak.
A sta je jos lepse, tajanstvenije, modrije, mocnije, misticnije u sumrak? Palata Hofburg! Carska palata. Koja, naravno, ima sta da ponudi i kada udjete u nju (Sisi muzej, carski apartmani, zimska skola jahanja, Riznicu (zlatni istorijat Habsburgovaca)) itd…), ali spolja…. spolja deluje tako mocno. Mozda malo i mracno. Mozda malo odsutno. Mozda malo spooky. Ali u tome je njena lepota. U grandioznosti i u samozadovoljnosti.
Zgrada Secesije je zanimljiva i jedinstvena. Ona je ziv spomenik. U njoj obitavaju Klimt, umetnost umetnika-pobunjenika i Gorgone.
Stephansdom, katedrala sv.Stefana, jedna je stara dama, rodjaka mnogih katolickih katedrala. Sama o sebi govori.
Becom luta duh carice Sisi. Carica Elizabeta, zena Franca Jozefa impresivan je lik. U nju se zaljubljujete odmah, ukoliko cenite otmenost, posvecenost detalju, damski izgled i ponasanje, lepotu, umetnost, parfem, dzentlmene i dame, zivot.
Naravno, u Becu sam hrlila da posetim sto vise mesta vezanih za Mocarta…. mog genija, cija je muzika polovina mog zivota.
Mozarthaus je muzej u zgradi u ulici Domgasse 5. Na toj adresi se Mocart najduze zadrzao u Becu (menjao je 11 stanova). Ziveo je na prvom spratu. Muzej se razgleda od poslednjeg sprata, posetilac se upoznaje sa vremenom u kome je Mocart ziveo…. Onda vas slike priblizavaju Mocartu, i na prvom spratu hodate sobama u kojima je on obitavao…Dalje ne umem da pisem.
Sama Domgasse i sve ulice oko nje (a i ostale gde ima obelezja da je Mocart tu ziveo) imaju duh Beca onakav kakav sam i zamisljala, kakav sam stvorila u svojoj masti pre nego sto sam ga videla.
Muzejska cetvrt je jako zanimljivo, urbano, opusteno mesto. Omladinsko, ali i za sve koji imaju mladi duh.
Karlsplatz odlikuju (u pravom smislu te reci) Paviljoni i Karlova crkva.
I, opet…. Bec je grad muzike… Neverovatno koliko je tonova u tom gradu ispisano, smisljeno… i to kakve… U Becu su ziveli i radili Hajdn, Mocart, Betoven, Subert, otac i sin Straus, Brams….Neverovatno….I, naravno, verovatno.
Belvedere, kompleks od dva barokna zamka, koji je sagradio princ Eugen Savojski, takodje ima svoj poseban karakter. Zaista je specifican, poseban. Belvedere je uvek bio, a i sada je, kuca umetnosti. Pored ostalih znacajnih, dom je za mnoge Klimtove slike (ah, portret Sonje Knips i Judit I!!!!)
Od gornjeg zamka Belvedere peske sam isla u hodocasce ka groblju St.Marks. 1855 je tu podignut spomenik na mestu gde se pretpostavlja da je Mocartov grob. Ako nije previse morbidno da se tako kaze, groblje je otmeno…. i prepuno grmova jorgovana (kao i ceo grad, kao sto sam vec napisala). A Mozart’s grave… Andjeo place i savija glavu. Dalje ne mogu da pisem.
A Hundervaserove kuce….!!! U prvoj u koju sam usla (u radnjici u njoj) cula se Mocartova muzika…. Fasade su, malo je reci, originalne. One su prkosece smele, vesele, sasave, logicne i nelogicne, teraju na osmeh i na dobro osecanje. Obojene, prepune detalja, uvrnute, a sasvim logicne. “Hundervaserovo selo” – koliko samo tu sitnica-spomenara ima!
Prater sam obisla, ali se nisam vozila na panorami (dva jaka licna razloga)
Zanoni poslasticarnicu ne zaobidjite kad idete u Bec.
Setnja pored kanala Dunava je umirujuca.
A Kuca muzike! Seilerstätte 30. Pisem adresu i podvlacim je, jer je obavezna za sve one kojima zvuk znaci. To je jedan moderan i interaktivan muzej (najinteraktivniji koji sam posetila) u koga se, takodje, zaljubljujete posle obilaska i provoda u njemu.
All in all, bilo je, kao i uvek, malo dana za boravak i obilazak….Ali mogu reci da je Bec jedan uredjen grad, u kome se zivi dostojanstveno, u kome se postuju pravila, u kome su parkovi cisti i dovedeni do savrsenstva (u organizaciji), u kome se oseca duh normalnog gradjanskog zivota…. U kome “stanuju” muzika, kocije i jorgovani.

Ostavite komentar