20140105 113323 300x224 Alžir Albera Kamija

Blještava jara na drumu. Jedna od čuvenih rečenica Albera Kamija u Strancu, poznata scena iz Alžira. Svi znamo kroz kakve je apsurdnosti u društvu i u sebi prošao glavni junak i da su njegova razmišljanja odraz Kamijeve duše, ali znamo i to da takvo osećanje nije vezano isključivo za Alžir, već za Kamijevo uopšteno razmišljanje o čovečanstvu i smislu postojanja.

A ima još alžirskog u Strancu – majka glavnog junaka je u staračkom domu u Marengu, spominje se Arapkinja u beloj kecelji, sa svilenom maramom jarke boje na glavi, Kami čitaocu intenzivira opise jare – nebo je već bilo puno sunca, počelo je da pritiska zamlju i vrućina je brzo postajala sve veća; neizdrživo sunce od koga je podrhtavao čitav predeo; gnezdo svetlosti Alžira, britko, ali ne bez senzibiliteta opisuje plažu između stena, trskama oivičenu s kopna koja je u predgrađu grada Alžira, pokrivena žućkastim kamenjem i sasvim belim čapljanima prema već jarkom plavetnilu neba. I more je blještavo.

Blještava jara na drumu. Blještavo narandžasti predeli Alžira, zemlja koja je upila sunce, dualizam žutog i plavog (zemlje i neba) – Alžir je imao posebno mesto u srcu Alberta Kamija, jednog od retkih pisaca koji je još za života uživao slavu koja se u takvoj meri uglavnom dešava rok zvezdama. Stranac nije mogao bez njega, a nije ni Kami.

Rodio se tamo 1913. godine, u siromašnoj francuskoj porodici koja se u tadašnjoj koloniji naselila još pre nekoliko generacija. Otac mu je bio alzaški zemljoradnik. Nažalost, poginuo je ubrzo po dečakovom rođenju u bici na Marni u Prvom svetskom radu. Kami je kao veoma mlad, još u školi, shvatio da se mora boriti za sve što želi da ostvari, čak i za sopstveni opstanak. Radio je za vreme studija filozofije u alžirskoj prefekturi (udarao je pečate) i a prodavao je i automobilske delove i beležio barometarski pritisak u meteorološkoj stanici. Sa majkom je živeo u veoma lošim uslovima, u delu grada Alžira koji se zove Belkur.

Pored studija koje je voleo nalazio je zadovoljstvo i u fudbalu – bio je golman juniorske ekipe fudbalskog kluba alžirskog univerziteta. Bio je odličan golman koji je zapamćen po smelim odbranama,  ali nije mogao da nastavi da trenira jer je 1930. godine oboleo od tuberkuloze.

1936. godine je završio studije odbranom diplomskog rada o hrišćanskoj metafizici i neoplatonizmu. Radio je ubrzo u alžirskoj radio-stanici, a potom se zainteresovao za glumu i pozorište. Dobio je glavnu ulogu i krenuo je da po alžirskim gradovima i selima igra francuske klasike.

Kamijev profesionalni život bio je vezan i za alžirske novine. Tokom 1937. godine, Alžir republisijen. To je bio samo početak.

Kada je 1954. godine izbio rat za alžirsku nezavisnost, Kami je bio očajan. Godinama je bio glasnogovornik protiv francuske kolonijalne politike u Alžiru a bio je prinuđen i da ga napusti 1940.godine posle zatvaranja novina gde je objavio najviše kritičkih tekstova. Ipak, on je do kraja života smatrao sebe Alžircem. Te 1954. godine u Alžiru je živelo milion Francuza, a tri četvrtine njih je tamo bilo i rođeno. Čak su i najsiromašniji od njih uživali privilegije koje se nisu odnosile na devet miliona Arapa i Berbera koji su takođe živeli tu, često u najstrašnijem siromaštvu, kao što je Kami opisao u svojoj seriji članaka iz 1939. godine, Misterija Kabilije. Kami se zalagao za ekonomske i političke reforme u Alžiru, četrdesetih godina prošlog veka je podržavao arapskog vođu Ferhata Abasa, koji se borio za političke predstavnike muslimana u Francuskoj. Kami je bio između dve vatre – sa strastvenim poverenjem u pravdu za sve, podržavao je arapske težnje za političkim pravima, ali nije mogao da se odrekne ni svoje sopstvene ljubavi prema Alžiru. Povrh svega, osećao je bes zbog krvi koja se prolivala sa obe strane. 1955.godine je napisao Pismo alžirskom militantu, srceparajući tekst u kome izražava nadu za bolju budućnost zemlje istovremeno se nadajući da će veze sa Francuskom opstati.

1958. godine izdate su Alžirske hronike, selekcija tekstova, većinom novinskih članaka koje je pisao u periodu od 20 godina. Hronike su izdate pošto se de Gol ponovo vratio na vlast. To je bila poslednja knjiga koju je Kami izdao za života.

Kami je poginuo u automobilskoj nesreći blizu Sensa u Francuskoj 1960. godine, samo dve godine nakon što je dobio Nobelovu nagradu za književnost kao drugi najmlađi pisac u njenoj istoriji. U trenutku pogibije kod sebe je imao povratnu kartu za Pariz, gde je nameravao da provede Božić sa porodicom. Tek u poslednjem trentuku je odlučio da se vrati automobilom kojim je upravljao njegov izdavač Mišel Galimar.

Blještava jara na drumu. Drum kao sudbina glavnog junaka i kao sudbina Albera Kamija. Vreli Alžir u njegovom srcu, istina u rečima, beskrajno putovanje njegove duše kroz nesagledivi usijani mir.

Ostavite komentar