INTERVJU SA JAPANSKIM AMBASADOROM, NJEGOVOM EKSELENCIJOM TOŠIOM CUNOZAKIJEM (“VIP TRIP” BR.3)

Toshio%20Tsunozaki 300x225 INTERVJU SA JAPANSKIM AMBASADOROM, NJEGOVOM EKSELENCIJOM TOŠIOM CUNOZAKIJEM (VIP TRIP BR.3)

foto: Profit magazin

Japan, zemlju izlazećeg Sunca, uvek je potrebno posebno predstavljati. Koliko god da znamo o ovoj zemlji i koliko god da je volimo, specifične lepote njenog geografskog položaja, duge tradicije i kuluture i nacionalnih obeležja nas stalno navode da budemo očarani novim, do tada nepoznatim detaljima i da je što bolje upoznajemo.

 

Njegova ekselencija ambasador Japana u Srbiji, gospodin Tošio Cunozaki, dostojan je predstavnik svoje zemlje u kojoj se cene tačnost, zalaganje, posvećenost, ljubav prema umetnosti i prirodi i lepota življenja.

Rođen je u gradu Takaoka koji je drugi po veličini u prefekturi Tojama. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Tokiju 1972. Iste godine se zaposlio u Ministarstvu spoljnih poslova Japana, odakle godinu dana kasnije započinje bogatu diplomatsku karijeru. Od 1973. do 2009., kada je postao ambasador Japana u Srbiji, pored veoma važnih pozicija u Ministarstvu spoljnih poslova svoje zemlje, bio je zvanični predstavnik Japana kao ataše i prvi sekretar Ambasade u Londonu,  treći, prvi sekretar i ministar Ambasade u Moskvi,  savetnik ministra u Permanentnoj misiji Japana u Ženevi, generalni konzul u Khabarovsku i ambasador Japana u Kazahstanu i Kirgistanu.

 

O svom rodnom gradu Takaoki gospodin Cunozaki govori sa posebnom ljubavlju. Takaoka je grad smešten na najvećem ostrvu u Japanu, Honšu, na suprotnoj strani od Tokija. Prefektura Tojama je deo zemlje u kome zimi ima dosta snega, a grad je na obali Japanskog mora i poznat je i po  ukusnim specijalitetima od ribe. Tokio i Takaoku razdvajaju veoma visoke planine koje i okružuju Takaoku i koje pružaju gradu mogućnost da ima veoma kvalitetnu vodu. U Japanu se zna – ukoliko u nekoj oblasti postoje kvalitetne vode, onda je i pirinač vrhunskog kvaliteta. Dobar kvalitet vode i pirinča znače da je i kvalitet vina sake izvanredan, tako da se u Takaoki može uživati u divnim ukusima ribe i pirinča uz nezaboravan sake. Budući da je prefektura Tojama okružena  planinama koje dosežu u visinu i do 3000 metara, putnici koji vole planinarenje i sve zimske sportove biće oduševljeni. Njegova ekselencija posebno preporučuje boravak na planinama gde je vazduh svež i gde su mogućnosti za odmor mnogobrojne.

Takaoka je i važan istorijski grad. U osmom veku je čuveni japanski pesnik Otomo no Jakamoči bio guverner cele regije. U to vreme glavni grad Japana je bio grad Nara u oblasti Kansai. Pesnik je bio poslat da vlada udaljenom oblašću Tojama i mnogo je patio za lepim životom u Kjotom i želeo je da se tamo vrati. Nostalgija za Kjotom ga je inspirisala da stvara predivnu poeziju dok je vladao Tojamom. Žitelji prefekture ga cene i poštuju i u oblasti postoji nekoliko spomenika posvećenih njemu. Početkom sedamnaestog veka jedan daimio (daimio je bila feudalna vladarska titula u Japanu) je sagradio zamak u ovoj oblasti zajedno sa predivnom baštom. Zamak bi trebalo obavezno posetiti. Ruševine zamka i bašta su pretvorene u park koji se zove Kođo što znači „stari zamak“. Park je u centru grada i u njemu ima, naravno, puno stabala trešanja. Park takođe krasi i veštačko jezero u obliku šanca koji okružuje zamak u kome se možete voziti čamcem.

Prefektura Tojama je takođe bila poznata i po jakom sedištu jedne budističke sekte, tako da u njoj ima mnogo značajnih budističkih hramova koji su sagrađeni u sedamnaestom i osamnaestom veku. Ukoliko volite banje, prefektura Tojama poznata i po njima, tako da zaista možete naći savršena mesta za odmor i relaksaciju.

Takaoka je domaćin festivala Man jo koji se održava u jesen. Man jo je  naziv za književno doba u osmom veku u kome je živeo Otomo no Jakamoči. Tokom festivala žitelji i gosti od sumraka do svitanja neprestano pevaju i čitaju naglas pesme iz tog doba. Mnogi ljudi su obučeni u kostime iz tog perioda. Festival privlači mnogo turista iz samog Japana.

Bez opisa grada za vreme cvetanja trešanja se ne može dopuniti ni jedan putopis iz Japana. U Takaoki, kao i svuda u zemlji, ljudi uzbuđeno čekaju da procveta taj cvet nežne boje. Kad su cvetovi trešnje u punom cvatu, oni uživaju sedeći ispod drveća i diveći im se, ponevši sa sobom neizostavnu hranu i piće i dobro raspoloženje.

Zanimljivo je čuti koje sličnosti i razlike između Japana i Srbije primećuje Njegove ekselencija. Prvo navodi da je sličnost što su obe zemlje bogate prirodnim lepotama, ali je to i složena i duga istorija. Međutim, vegetacija je, zbog udaljenosti i različite klime, sasvim drugačija u Japanu. Klima u Japanu je vlažnija a temperature su za koji stepen više nego u Srbiji. Japan je više planinska zemlja nego što je to Srbija, planine se protežu od severa do juga zemlje. Zbog toga na severu Japana i na planinama ima više snega. Ambasador  Cunozaki navodi interesantan podatak iz jednog sela u prefekturi Tojama u kome je snežni namet svake godine dva do tri metra. Zbog toga su u toj oblasti i kuće specifične, tj. njihovi krovovi su napravljeni pod veoma malim uglom kako se sneg ne bi na njima zadržavao, a stubovi koji potpiru krovove su široki i masivni. Gospodin ambasador navodi i zapažanje da je Srbija multinacionalna zemlja dok Japan nije, što je prouzrokovalo i drugačije istorijske događaje. Takođe, Japan ima više stanovnika, oko 130 miliona. Samo u Tokiju živi 10 miliona ljudi. U odnosu na Tokio, Takaoka je mali grad sa oko 180 hiljada stanovnika, što podrazumeva da se tamo može voditi miran život, mada, u neku ruku, Takaoka je dosadan grad u poređenju sa Tokijom koji ne spava. Po tome je Tokio sličan Beogradu koji je, kako kaže Njegova ekselencija, čuven u celoj Evropi po raznovrsnom i veoma živom noćnom životu.

 

Pošto je predstavljao Japan u mnogim državama i gradovima, gospodin ambasador je prepun utisaka o svima njima. Naime, smatra da svaki glavni grad ima svoje jedinstvene karakteristike. Tako je London pravi predstavnik bivše britanske imperije i kao takav prepun je predivnih muzeja i botaničkih bašti. Moskva čuva dosta od carstva Romanovih i bivše SSSR, prepuna je značajnih spomenika, a pruža i uživanja u baletskim predstavama, operi i kvalitetnim koncertima. Ženeva predstavlja neutralnu, malu evropsku zemlju koja je sedište mnogih međunarodnih organizacija. U Švajcarskoj je gospodin Cunozaki uživao u skijanju i planinarenju. S druge strane, Kazahstan je nova država poznata po nafti i gasu, ali, pošto je gospodin Cunozaki veliki ljubitelj prirode, najviše pamti odlaske u stepe. Pošto se zbog posla najviše zadržavao u Evropi, gospodin Cunozaki je privatno i poslovno proputovao mnoge evropske zemlje, a najdalje je stigao do Afrike, nekih delova Azije i Severne Amerike, a svaka zemlja ostavlja poseban utisak na njega zbog svojih specifičnosti. Kada putuje, najviše voli da stigne da obiđe sva bitna istorijska mesta, kao i većina njegovih sunarodnika koji manje vole da se opuštaju na plaži, već žele da iskoriste svaki momenat. Njegova ekselencija se uvek opremi mapom i dobrim vodičem i obilazi sva značajna mesta.

 

U Srbiji živi već dve ipo godine. Učenje srpskog jezika je verovatno bio izazov, a gospodin Cunozaki skromno navodi da se bolje snalazi u čitanju na srpskom nego u govoru jer je počeo da uči naš jezik tek mesec dana pre dolaska na mesto ambasadora u Beogradu. Kao što ozbiljno pristupa svakom poslu, često traži od prijatelja da ga isprave u izgovoru da bi što bolje savladao jezik. Pošto je već učio ruski i poznaje ruski alfabet, to mu je pomoglo da brže savlada čitanje. Gospodin Cunozaki priznaje da nema puno slobodnog vremena. U takvim situacijama, tokom vikenda, na primer, najviše voli  da posećuje Adu Ciganliju gde prvenstveno igra golf, ali uživa i u šetnjama i u vožnji bicikla. Kad je reč o srpskoj tradicionalnoj kuhinji, Njegova ekselencija započinje utiskom sa početka boravka u našoj zemlji – rakija mu se činila kao veoma jako piće, ali se postepeno privikao da je povremeno pije. Takođe mu se sviđa i lokalno pivo, naglašava da je kvalitetno. Iako naša vina nisu čuvena u svetu, gospodin ambasador je otkrio da su divnog ukusa i smatra da se dosta radi na poboljšanju kvaliteta naših vina, pošto uživa u proizvodima nekoliko vinarija. Od hrane navodi ćevapčiće, pljeskavice, mućkalice, pasulj i sarmu, a nikako nije želeo da zaboravi da spomene kajmak, iako priznaje da mora biti oprezan i da ga ne konzumira u velikim količinama.

 

Veoma je zanimljiva i činjenica da je gospodin Cunozaki jedan od ambasadora koji su najviše putovali po Srbiji. Od dolaska na službenu dužnost, gospodin ambasador je imao oko 85 putovanja po našoj zemlji i misli da je proputovao 35000 kilometara, što je skoro kao i obim Zemlje. Obišao je sve krajeve Srbije – od Subotice, preko Obrenovca do istoka, Negotina i Pirota, do zapada i Malog Zvornika, a stigao je i do Novog Pazara. Uživa u obilasku naših gradova jer svaki ima svoju osobenost. Na primer, Subotica je veoma miran i uredan grad sa prelepim crkvama, dok je Niš odiše istorijom u kome se jasno ogleda cela istorija Srbije. Gospodin Cunozaki posebno preporučuje Kladovo, grad na Dunavu, a za Ivanjicu kaže da je to grad okružen planinama i da ga to podseća na rodni grad. U Novom Sadu se takođe može dosta naučiti o istoriji Srbije. Velika želja gospodina Cunozakija je da poseti sve naše gradove.

 

Rezidencija japanskog ambasadora nalazi se na Senjaku i jedna je od najlepših zgrada u Beogradu. Gospodin Cunozaki se slaže i dodaje da je ona dragulj lepote koji pripada kulturnom nasleđu grada Beograda. Sagrađena je u neoklasičnom francuskom stilu, dodaje, a posebno mu se dopadaju vitraži koji su delo ateljea Stanišić iz Sombora. Prednost samog Senjaka je što je na uzvišici, a poseban užitak je mir koji vlada u tom kraju.

 

Pitanje o nezapamćenog zemljotresa, cunamija i nuklearne katastrofe koji su u martu zadesili Japan je neizbežno. Tragedija nezamislivih razmera je odnela mnogo života i posledice se i dalje osećaju, a srpski narod je pokazao izuzetnu solidarnost sa narodom Japana kroz mnoge akcije podrške. Njegova ekselencija izražava duboko poštovanje srpskom narodu zbog izražavanja saosećanja sa žrtvama. Bio je dirnut mnogim inicijativama i humanitarnim akcijama, događajima i koncertima. Nesumnjivo je da su prirodne katasrofe bile pogubne po narod Japana, navodi Njegova ekselencija, ali ono što je pozitivno je da je taj događaj još više zbližio naše dve zemlje. Važno je da je sada situacija u Japanu pod kontolom, kako nam gospdin ambasador prenosi , zajedno sa njegovim ličnim uverenjem da će Japan prevazići sve teškoće sopstvenim snagama i uz pomoć ljudi širom sveta, uključujući i Srbiju.

 

Kad god putuje kući u Japan, Njegova ekselencija iz Srbije ponese nekoliko tegli ajvara (koji se jako dobro slaže uz pirinač) i male flaše rakije, uglavnom one od 50 ml koje su praktične jer bi velike flaše sa rakijom za njegove prijatelje u Japanu bile previše, jer su nenaviknuti na jačinu našeg pića. U poslednje vreme gospodin Cunozaki je otkrio lepotu ćilima i počeo je da ih kupuje kao suvenir. U svakom slučaju, kada bude došlo vreme da ode iz naše zemlje, ono što će se u njegovom koferu sigurno naći su ajvar, rakija i ćilimi koje će poklanjati prijateljima, a poneće i knjige o Srbiji i slike. Nabavio je, kako kaže, reprodukciju jedne slike Save Šumanovića jer mu se mnogo dopada stvaralaštvo našeg velikog umetnika. U koferu će svakako biti mesta i za slike prelepih predela i manastira Srbije koje će ga uvek podsećati na nas i koje će takođe darovati dragim ljudima.

Ostavite komentar