Ali Rıza Çolak1 242x300 Intervju sa Nj.E. Ali Rizom Čolakom, ambasadorom republike Turske
  1. Vaša Ekselencijo, Vaša je želja bila da dođete u Srbiju pošto ste bili ambasador u Etiopiji dve godine. Šta Vas je u našoj zemlji fasciniralo, šta ste znali o njoj pre nego što ste došli?

 

Za pripadnike turske diplomatije i za sve obrazovane ljude u Turskoj je prirodno da poznaju Srbiju. Prosečan turski diplomac zna mnogo o Srbiji, o njenoj istoriji itd. Poznajemo dobro Srbiju, posebno ono što se desilo pose Drugog svetskog rata i, naravno, znamo šta se desilo posle nestanka Jugoslavije. Srbija je veoma važna zemlja na zapadnom Balkanu i igrala je važnu ulogu u prošlosti i znam da će takođe imati važnu ulogu u budućnosti. Hteo sam da ovde dođem i nastavim svoju karijeru i zahvalan sam svojoj vladi što me je poslala ovde jer je ovo dobro iskustvo i profesionalno i drušveno, a takođe i kulturno.

Vaše rodno mesto je Nallıhan blizu Ankare. Da li nam možete opisati svoje detinjstvo i mladost tamo, šta Vam je bilo najvažnije? U čemu bi putnik najviše uživao u Nallıhanu?

Rođen sam u Nallihanu, ali sam tamo živeo samo do devet meseci. Grad iz koga potiče moja porodica je Istambul. Očeva porodica vodi poreklo iz grada na Crnom moru koji se zove Ordu.

Ukoliko pitate putnika koji je bio u Nallihanu šta je video, reći će vam da je našao veoma dobru srebrninu, jer je po tome poznat. 

Ankara je jedan od najstarijih gradova u Anadoliji i kada putnik ode tamo može da pronađe divan etnografski muzej. Ankara je sada metropolis od pet miliona ljudi. Prepuna je državnih institucija i šoping molova. U okolini Ankare možete videti neka od najstarijih istorijskih mesta vezanih za Hetite. Stari gradovi Hetita su bili u toj regiji i mnogi turisti dolaze da bi videli rani period Anadolije koji se odvijao pre nove ere.

 Turska je poznata po mnogim istorijskim mestima. Koja su najzanimljivija? Koja bi tek trebalo više popularizovati?

Putovao sam po celoj Turskoj. Naravno, Efes je veoma poznat. Sva istorijska mesta u Turskoj mogu se podeliti na praistorijska, religiozna i kulturna. Anadolija ih je prepuna. Ne mogu da kažem koji bi trebalo popularizovati jer su svi već dovoljno poznati i svuda se putuje, u zavisnosti od sezone. Neka je teško posetiti kada je hladno vreme. Na primer, u istočnoj Anadoliji ima visoravni gde je zima surova. Imamo četiri godišnja doba u Turskoj osim na jugu gde su zime blaže. Jug je veoma bogat istorijom. Južnoistočna obala Turske je mesto gde su bile mnoge civilizacije pre Rima. Anadolija je kolevka mnogih civilizacija, uključujući i Grčku. Veoma važni grčki filozofi i istoričari su rođeni u Anadoliji, kao, recimo, Herodot.  Troja je takođe u Anadoliji. To znači da je ona mešavina civilizacija – i onih praistorijskih i onih koje su nasledile rimsko carstvo, Vizantiju i rane hrišćane. Kapadokija je poznata po crkvama u pećinama koje su napravili prvi hrišćani kada su se krili od rimskog carstva, tamo su se nastanili. Te crkve su skoro netaknute i kada ih turista poseti oseća se kao da putuje kroz vreme. To je veoma važno. Takođe, Turska ima neverovatno blago iz ere islamske civilizacije svuda po Anadoliji – tamo su stare škole, mostovi, džamije. Imamo divne muzeje. Postoji muzej u Bodrumu, muzej podvodnog sveta gde možete da uživate.

Koje su boje Turske? Koji je ukusi reprezentuju?

Prvo bih spomenuo tirkiznu boju. Ta boja dolazi iz Turske, ona je tursko plava. Takođe, keramika je u Turskoj veoma važna. Plava je takođe boja mora i neba. Mi volimo sve boje lala, sve boje cveća. Crvena i bela su boje naše zastave. U svakodnevnom životu koristimo sve boje jer obožavamo cveće. Slatko je čuveno kod nas, ali i celokupna turska kuhinja. Takođe je i ruža veoma važna, proizvodimo je i koristimo u parfemskoj industriji.

Koje su najplemenitije osobine turskog naroda?

Kao prvo, najvažnija naša osobina je gostoprimljivost. Veoma smo aktivni, živahni, pomalo smo nestrpljivi, ali to je takođe karakteristika svih mediteranskih zemalja. Imamo i sentimetntalnu stranu. Lako se rastužimo kada vidimo neku nevolju i imamo razvijeno saosećanje. Manje-više, ovo su i osobine Srba.

Turizam u Turskoj se veoma razvio u proteklim decenijama, naročito turistička ponuda na moru. Šta je već urađeno, šta je u planu da se uradi, da li ste zadovoljni sopstvenom pozicijom u polju turizma?

Naš turizam se sve više i više razvija. Mi smo sada jedna od deset najrazvijienijih turističkih zemalja a planiramo da budemo i u prvih pet. Sve je to povezano sa ekonomskim sistemom. Kada smo sredinom osamdesetih godina usvojili privatizaciju ekonomije, sektor turizma je takođe bio pod uticajem. Vlada je stvorila mnogo inicijativa i pogodnosti za ljude da investiraju u ovu oblast. Uložili smo puno novca u Istambul, Ankaru i Izmir da bismo i u ovoj oblasti postali najbolji u Evropi a možda i u svetu. Na primer, u Istambulu se u isto vreme mogu održati četiri do pet međunarodnih konferencija ili sastanaka kojima bi prisustvovalo od 5-10 000 ljudi. Sada je broj turista koji dolaze u Tursku između 35 i 40 miliona godišnje, a ove godine očekujemo i više. Nikada nismo sasvim zadovoljni jer Turska ima mnogo potencijala. Sada želimo da turizam učinimo raznovrsnijim, ne samo za letovanja, već i za specijalizovane ture kao što su posmatranje ptica, sakupljanje kamenja, planinarenje, splavarenje, planinski turizam, pecanje, a opredelili smo se i da unapredimo poslovni i konferencijski turizam. 

Koje su tajne Turske? Šta putnik može naći samo u Vašoj zemlji?

Ono što je jedinsveno je što je Turska  jedina zemlja na svetu gde se istok i zapad sreću prirodno, ne na veštački način. To nije samo u Istambulu iako je on specifičan i jedinstven, ne postoji nigde više takav grad. Kada dođete u Istambul živite u toku istorije koji je trajao devetnaest vekova, možete ih sve videti tamo, uključujući i vreme koje ne poznajemo, pre nove ere. Istambul je tačka susreta Evrope i Azije, ne samo u geografskom smislu, već i mentalno, kulturno. To je pomalo iznenađujuće, ljudi se pitaju kako je to moguće ostvariti a da ne deluje nimalo veštački?  To je ono što čini Tursku i Turke jedinstvenim i zato je veoma teško kategorizovati nas. U tome je naša tajna.

Turski poslovni svet je sve više zainteresovan u ulaganje u Srbiju koja će biti, kako ste skoro primetili, „veoma važna zemlja ekonomske aktivnosti privrede Turske“. Koji su glavni razlozi za to? Koje ekonomske grane su najzanimljivije turskim investitorima?

Postojao je period pripreme. Ništa ne ide brzo jer je bilo potrebno neko vreme. U velikim projektima se mora biti strpljiv. Pre nekoliko nedelja napravili smo prvi ugovor o investicijama u Leskovcu. To je prva turska investicija. U Turskoj se radi po ovom principu – kada neko dođe negde prvi, ostali ga prate. Od sada osećam da sam ispunio svoju dužnost. 

Zgrada ambasade Republike Turske u Beogradu je takođe poznata jer je u njoj živeo čuveni srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj. Šta ste još uspeli da saznate o Srbiji i njenim stanovnicima?

Ova zgrada je u vlasništvu Turske od 60-ih godina prošlog veka. Putovao sam po celoj Srbiji i imam puno prijatelja ovde a takođe sam i čitao mnoge pisce sa ovih prostora da bih bolje razumeo vaš mentalitet. Na primer, čitao sam Momu Kapora. Ovde se ne osećam kao stranac. Jezik i poreklo su drugačiji, ali i to je interesantna priča. Ukoliko razgovaram sa nekim ko ne zna engleski jezik, probam da mu se obratim na turskom i više od polovina njih me razume. Postoji mnoštvo zajedničkih reči (“turpija”, recimo). Ovde se osećam divno. 

Da li ste pronašli sličnosti između turskog i srpskog naroda? Šta Vam se najviše dopada u našoj zemlji?

Video sam dosta u Srbiji. Odlazio sam, recimo, u Aranđelovac na kratak odmor. Nadam se da će putevi biti bolji. Imate veoma različite predele – i planine i ravnice. Putovao sam na Dunav i dopadaju mi se svi delovi Srbije. Veoma sam zauzet i nije lako putovati, ali uspeo sam da vidim većinu Srbije.

Najveća sličnost između nas je pogled na život. Gledamo iz iste perspektive. Vaša gestikulacija i reakcije su kao i naši. To je zbog zajedničke prošlosti, ali ne samo zbog toga. Turisti iz Srbije vole da idu u Tursku. To nije samo zbog pristupačnih cena. Od momenta kada stignete tamo, osećate da ste bliski sa ljudima i uživate u svemu sa domaćinima. 

Imali ste prilike da radite i predstavljte svoju zemlju u Norveškoj, Kini, Japanu, SAD, Portugaliji i Nemačkoj. Koje su Vam impresije iz tih zemalja?

Prošao sam mnogo zemalja. Dodao bih i Etiopiju. Da biste imali utiske bitne su vaše godine i vaš mentalitet. Na primer, kada sam bio u Norveškoj, imao sam samo 24-25 godina. Kada bih tamo otišao sada, video bih drugačiju Norvešku. Sve je u životu relativno i uvek zaboravite ružna sećanja, samo lepa sećanja ostanu. 

Poslednje iskustvo je najjasnije i kada postanete stariji imate i dublje razumevanje svega, ne gledate ništa površno, ne žurite da razumete, imate više empatije. Onda stvarate i bolje razumevanje. Onda je lakše razumeti i stranu zemlju.

Šta će uvek povezivati Tursku i Srbiju?

Vi ćete postati članica Evropske unije kao i mi. Uslovi mogu biti drugačjii, možda će Evropa biti drugačija, možda će veze i strukutra biti drugačiji, svet će se promeniti u sledećim dekadama, ekonomija će se promeniti, ali ne zaboravite da mi živimo u istom delu sveta, mi smo komšije. Vaša lokacija i veličina i Turska lokacija i veličina će nam omogućiti da utičemo jedni na druge zauvek. Zato ćemo uvek biti povezani. Ako dođu teška vremena, Srbija će uvek uzimati u obzir stavove Turske jer ćete se uvek osećati kao Srbi čak i u Evropskoj uniji. Vaš mentalitet i način razmišljanja je isti kao i u Istambulu i Ankari. Kada razumete to, biće to dobar primer za Evropsku uniju. To će nas uvek povezivati. Ne psotoji drugi način da se to uradi, vi ste veoma važni na zapadnom Balkanu, mi smo veoam važni na Bliskom Istoku. Stvari se mogu politički menjati ali suština stvari se ne menja. Sve dok je Srbije i Turske bićemo uvek povezani.

Ne smemo zaboraviti traume Jugoslavije. To je bilo strašno. Kada postanete ekonomski jači, bićete uvek tu kao bitna zemlja. Niakda se nećemo rastajati, sa ili bez članstva u EU. Samo vi sopstvenim snagama možete menjati realnost.

 

Uvek ću biti u Srbiji jer mi je lako da putujem kad imam sećanja. Jedno od njih je vezano za mačku lutalicu. Imam već dve mačke kod kuće, ali ova priča je veoma interesantna. Ova zima je bila veoma hladna. U februaru smo vodili računa o jednom mačku lutalici. Nazvao sam ga Muhtar. On je sa sobom doveo ženku i insistirao da i nju uzmemo, bila je bolesna. Moja supruga ju je odvela kod veterinara. Onda smo shvatili da nosi male mačiće. Lečili smo je. Dobila je četiri mačeta. Napravili smo im mesta u podrumu. Hranili smo bebe a sterilisali smo majku da bi mogla ostati u našoj bašti. Odlučio sam da zadržim jedno mače. Nazvao sam ga Mačka. To je srpska reč. U narednih dvadeset godina to će biti jedno od najvažnijih sećanja iz Srbije.

 

 

Ostavite komentar