ambasador%20brazila 1322488961 420x0 Intervju sa Njegovom Ekselencijom ambasadorom Brazila, Alešandre Ador Netom (VipTrip 4)

Često je naša prva asocijacija na Brazil vedrina duha koju njegovi stanovnici poseduju i koja se oseća već pri prvom susretu sa njima. Njegova ekselencija ambasador Brazila u Srbiji, gospodin Alešandre Ador Neto je pravi predstavnik svoje prelepe zemlje – poseduje spontanost i neposrednost koje mnogo govore o „zemlji sreće“, kako se neretko Brazil predstavlja. Brazil je rapsodija nijansi i raspoloženja, zemlja izobilja, zelenila, kreativnosti, topline, igre, neobičnosti i modernog, on je ogromno, duboko prostranstvo koje vrvi od života i životnih radosti.

Rođen je 1943. godine u gradu Kujaba u brazilskoj državi Mato Groso. Završio je prava i sociologiju na Univerzitetu u Rio de Žaneiru, a takođe i političke nauke na Oksfordu i ekonomsku politiku i planiranje na Sorboni. Posle zavidne službe u matičnoj državi u ministarstvu spoljnih poslova uspešno je obavljao diplomatske poslove u Moskvi (savetnik ministra u ambasadi Brazila), Angoli (ambasador), Čikagu (generalni konzul) i u Vašingtonu (sekretar Multidimenzionalne bezbednosti u OAS-u). U Srbiji je zvanično od januara 2011. godine. Radio je i kao novinar BBC-ja u okviru prekookeanskog programa a pisao je i za nedeljnike „Opiniao“ i „Movimento“ u Rio de Žaneiru. Ima i univerzitetsku karijeru u Brazilu na ekonomskom fakultetu Univerziteta Federal Flumenense u Niteroju. Bio je i član projektnog tima u brazilskoj fondaciji za naučni i tehnološki razvoj i u brazilskom institutu za geografiju i statistiku, gde je bio šef odseka za analitičko-planske poslove i savetnik predsednika.

Na pitanje kako bi predstavio rodni grad Kujabu odgovara da je to glavni grad države Mato Groso u centralno-zapadnom delu Brazila koja se graniči sa Bolivijom i dodaje:

To je država prelepe prirode, moćnih reka, divnih polja i ukusne ribe. Mato Groso je danas oblast sa najvećom proizvodnjom soje, pamuka i stoke. Njena najpoznatija turistička atrakcija je Pantanal, što na portugalskom znači močvara, gde se mogu naći preko 400 vrsta ptica i riba i čuvene životinje žakar(južnoamerički aligator) i jaguar. Posećivao sam Pantanal od svoje pete godine, i tada nam je bio potreban ceo dan jahanja da stignemo do fazendi ( fazenda je farma, plantaža kafe). Danas se automobilom do tih divnih farmi na kojima se uzgaja stoka iz Kujabe može stići za nekoliko sati. Mato Groso takođe ima izvore vrele vode u planinskom lancu Sao Visente i u visoravni Gimareš, u kojima takođe možete naići na divne ptice i vodopade. Moja Kujaba je ranije imala divnu portugalsku kolonijalnu arhitekturu, katedrale, crkve, kuće i trgove, ali je sedamdesetih godina prošlog veka glupim i sebičnim odlukama gradonačelnika i sveštenika sve skoro srušeno da bi se grad „modernizovao“. Ljudi u Kujabi su dragi, druželjubivi i uživaju u životu, što je velika sličnost sa Beograđanima.

Kada su u pitanju sve ostale oblasti Brazila i njihove glavne geografske, kulturne i kulinarske karakteristike ima još mnogo zanimljivih stvari jer je zemlja toliko raznovrsna i bogata lepotama da ambasador s pravom kaže da je to jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom:

Brazil je peta zemlja u svetu i po veličini i po broju stanovnika, njena ogromna teritorija se prostire na 8.5 miliona kvadratnih kilometara, što je, u stvari, 48%  cele Južne Amerike. Ukupan broj stanovnika je 190 miliona. Kada se zemlja stvarala u nju su dolazili ljudi iz celog sveta, uglavnom iz Evrope i iz Afrike, ali takođe i iz Azije, pored starosedelaca Indijanaca, tako da je dolazilo do mešanja rasa. Sve je to dovelo do činjenice da u Brazilu ne postoji samo jedna vrsta muzike ili hrane, već ih ima mnogo. Recimo, za Brazil su tipični brzi ritmovi kakvih ima u sambi ili frevu, ili lambadi, marakatu, ali i lagani kao što su samba-kankao i bosa nova. Bosa nova je verovatno najpoznatija muzika koja potiče iz naše zemlje. Naravno, naša kultura je otvorena za sve i prima uticaje iz celog sveta. Brazilska muzika je spoj lokalnih korena i ritmova koje dobijamo iz drugih zemalja. Isto se može reći i za kuhinju, u kojoj se najviše osećaju uticaji Evrope (uglavnom Portugalije i Italije) i Afrike. Meso se često upotrebljava jer se dosta stoke gaji na velikim brazilskim prostranstvima, tako da imamo našu vrstu roštilja koja se zove čurasko. Plaže su peščane i spektakularne, kako one pored mora, tako i rečne. Brazilska priroda je moćna i divna, i naša država ima najveće prašume i najbolje vodene površine na svetu, naročito zato što imamo najveću reku Amazon. Brazil je zemlja sa najvećim brojem najraznovrsnijih životinjskih i biljnih vrsta na svetu. Kad su u pitanju bitna istorijska mesta, najimpresivnije su zgrade portugalske kolonijalne arhitekture, najviše u državama Minas Gerias (najpoznatiji grad je Ouro Preto, što znači „crno zlato“), Bahia i Rio de Žaneiro. U Brazilu se mogu posetiti brojne crkve, jedna od najpoznatijih je Congonhas do Campo, sa statuama proroka iz Starog zaveta i scenama Hristovog stradanja, naslikanim u 18.veku. Ne smemo zaboraviti ni divne zgrade iz imperijalnog perioda kada je Rio de Žaneiro bio glavni grad (od 1763 do 1960), a takođe ni modernu arhitekturu koja je najlepša u Braziliji, novom glavnom gradu. Ima je i u Rio de Žaneiru i Sao Paolu.

Kada pomislimo na Brazil još jedna od prvih asocijacija je i kafa. Zanimljivo je saznati kako je sami Brazilci doživljavaju, koliko je i gde piju.

Kafa je još uvek važan faktor u našoj ekonomiji, a u prošlosti je bila glavni izvozni artikal. Sada je njen udeo u izvozu samo 3%. Većina Brazilaca pije nekoliko šolja kafe dnevno, od doručka do večere. Uobičajeno je pozvati nekoga na kafu ako želite da o nečemu razgovarate, bilo profesionalno ili lično. Brazil je vekovima bio najveći proizvođač kafe i stoga možete popiti kafu svuda – u barovima, restoranima i na mestima koja su specijalizovana samo za napitke od kafe, u kojima možete kupiti i nešto da prezalogajite, kao što je čuveni „pao de queijo“, tj. hleb od sira.

Boje Brazila su jarke i vesele, a najlepše se razlivaju ulicama za vreme karnevala. Na pitanje da li i drugi gradovi imaju karnevale kao legendarni Rio de Žaneiro i na molbu da nam prenese atmosferu tih najveselijih dana gospodin ambasador kaže:

Karnevali se održavaju u celom Brazilu, čak i kada ne postoje velike parade i procesije (carros alegoricos) koje su karakteristične za Rio. Parada u Riu traje dva dana, u nedelju i ponedeljak za vreme trajanja karnevala i tada se deset najpoznatijih „škola sambe“ , koje su, u stvari, samba klubovi, takmiče na Passarela do Samba (staza sambe) prezentujući neverovatne boje i muziku. Svaka škola je razvila koreografiju koja se oslanja na neku istorijsku ili socijalnu temu. Biti prisutan na Sambadromu je nezaboravan osećaj, tada su vam sva čula „opsednuta“ bojama i muzikom i igrom 40.000 ljudi (svaka škola ima približno 4000 igrača). Šou se redovno prenosi na televiziji, ali je potrebno biti tamo lično da bi se osetila prava čar karnevala. Gledao sam paradu pet-šest puta i lično sam paradirao sa jednom od najpoznatijih samba škola iz Rija dva puta, 1989. i 2002. To je iskustvo koje bi svako trebalo da isproba – sat vremena na paradi, osećanje ritma sambe-enredo (pesma koja slavi izabranu temu) u karnevalskom kostimu pored hiljada drugih igrača. Ulični karnevali su svuda popularni, a oni na severoistoku, posebno u Salvadoru i Olindi su takođe čuveni. Postoje fascinantne studije o karnevalu koje se bave činjenicom da su tada svi jednaki, kada su svi „folioes“ (igrači na karnevalu) ravnopravni ili po jednostavnosti igre ili po bogatstvu koju čak i siromašni mogu da prikažu uz pomoć klubova i asocijacija koje organizuju predstave.

U takvim situacijama opšteg veselja, ali i u svakodnevnom životu ono što se pije je veoma bitno i daje nam dodatnu notu u uživanju. Ambasador Neto je detaljno opisao čime se Brazilci osvežavaju i u kojim pićima uživaju. Zanimljivo je zamišljati voće neobičnih imena i specifični ukus brazilskih alkoholnih pića, sve deluje tako privlačno da se odmah javlja želja za probanjem:

U Brazilu postoje raznovrsni voćni sokovi od voća koja su poznata u Evropi, kao što su jabuka, kruška, banana, kajsija, pomorandža, grejpfrut itd, ali mi imamo i voće koje se može naći samo u našim krajevima, uglavnom na severoistoku i na severu amazonske oblasti, kao što su „acai“, „cupuassu“, „graviola“, „mangaba“ ili“ jaca“ i“ pinha“ iz drugih oblasti i mnoge druge vrste. Nešto najlepše  u Brazilu su radnje sa voćnim sokovima, gde  raznovrsnost boja i oblika stvara neverovatne čulne užitke. Takođe volimo da pijemo i sok od šećerne trske, koja se u isto vreme koristi za proizvodnju šećera, etanola i kašase. Šećerna trska je, stoga, dar od Boga, jer nam daruje hranu, energiju i uživanje u životu. Kašasa je nacionalno alkoholno piće koje se dobija fermentacijom i destilacijom soka od šećerne trske i može se nazvati „rođakom“ karipskog ruma. Njegova najpoznatija „varijanta“ je kajpirinja, tj. koktel od kašase, soka limete i nerafinisanog šećera. U poslednje vreme postale su popularne i druge vrste kajpirinje, u njih se dodaju drugi voćni sokovi umesto limete ili limuna. Brazilci takođe piju dosta piva, naročito u najtoplijim krajevima i periodima godine, a i na plaži. Vino postaje sve popularnije. Ipak, može se reći da je naše nacionalno osveženje guarana koje se pravi od „energetskog“ voća iz oblasti Amazona. Takođe pijemo i puno čaja koji se zove „mate“, koji je takođe poznat i u Argentini i Paragvaju.

Pošto je mnogo radio u diplomatiji svoje zemlje, gospodin ambasador je i dugo radio u inostranim gradovima (London, Moskva, Luanda, Čikago, Vašington). Njegova iskustva su šarenolika, i svako je lepo na svoj način. Pre nego što je započeo diplomatsku karijeru, živeo je u Rio de Žaneiru i Braziliji. Gospodin ambasador ističe da je i pre zvaničnog diplomatskog angažmana čak bio i izbačen iz ministarstva spoljnih poslova tokom vojnog režima. Uživa u isticanju pozitivnih iskustava iz svake zemlje u kojoj je boravio:

Svaki grad ima poseban šarm i svoje atrakcije i jedan od načina da dođete do totalne frustracije je da pokušavate da pronađete u nekom novom gradu ono što ste nalazili u prethodnom. U svim gradovima u kojima sam živeo sam bio srećan, uživao sam u svom poslu i životu i sklapao prijateljstva. London je možda ostavo najveći uticaj na mene, pošto je to bilo moje prvo profesionalno iskustvo u inostranstvu, tamo sam radio kao novinar za BBC u vreme kada je živeti u Brazilu značilo suočavatise sa represivnim režimom. Imao sam priliku da informišem slušaoce u Brazilu o stvarnim ekonomskim i političkim dešavanjima kada je naša štapma bila strogo cenzurisana. U svakom novom gradu sam morao da menjam svoju svakodnevicu, ali sam uživao u tome, pokušavajući da doživim i uzmem ono što mi je svaka kultura nudila.

Pošto je veliki ljubitelj drugih kultura i voli da oseti raznolikost i od nje mnogo nauči, gospodin Neto je mnogo putovao i privatno i živo prenosi svoja iskustva:

Mnogo sam putovao po Evropi, Africi, Severnoj i Južnoj Americi, ostaje mi Azija u kojoj nikada nisam bio a želim tamo da odem. Mislim da bi ljudi trebalo da posete Kinu, Indiju, Indoneziju, Japan, Tursku i bar da ih osete makar i na „površan“ turistički način. Prvi put sam posetio Balkan 1969.godine, kada je istekao moj ugovor sa BBC-jem i kada sam imao dva meseca za putovanje Evropom automobilom sa svojim bratom Karlosom. Teško je opisati sve utiske koji se slažu u duši sa svih tih putovanja, ali najlepši su bili u Italiji koja me je opčinila raznovrsnošću kulture i lepotom arhitekture, svaki grad je mali muzej. Velike zemlje uvek imaju dosta toga da ponude, ali male zemlje, setimo se Švajcarske ili Srbije, mogu biti neverovatno lepe. Najvažnija stvar kada putujete nije da su vam otvorene samo oči, već i srce, tako da možete osetite vrednost raznovrsnosti i originalnosti.

Pošto je dolazio na Balkan i pre „službovanja“, zanimljivo je čuti kakve je impresije imao o Srbiji i da li su se promenile sada, kada živi u njoj:

Istorija i politika me zanimaju od rane mladosti, čitao sam o socijalističkom ustrojstvu Jugoslavije (istraživao sam period od 50-ih godina prošlog veka). Imali ste model socijalizma koji se razlikovao od sovjetskog jer je samoupravljanje bio glavni princip ekonomske organizacije. S druge strane, vaša zemlja je bila nezavisna u periodu takozvanog hladnog rata (bio je „hladan“ samo za supersile, milioni ljudi su bili ubijeni u Aziji, Africi i Latinskoj Americi u konfliktima između kapitalizma i socijalizma), i bili ste osnivač Pokreta nesvrstanih, čijih smo 50 godina upravo proslavili. Imali ste produktivnu industrijsku proizvodnju i bili ste jedni od onih sila koje su pobedile nacizam. Zbog svega toga me je Balkan jako privlačio. Što se same Srbije tiče, ispratio sam i istorijat konflikata tokom devedesetih godina prošlog veka i čitao sam puno o njoj pošto sam imenovan za ambasadora. Mislim da Srbija ima veliki potencijal za dalji razvoj, trebalo bi da oporavi svoju industrijske, naučne i poljoprivredne mogućnosti i mogla bi takođe da bude značajni faktor u turizmu, informatici i regionalnoj trgovini. Sa poboljšanjem obrazovnog sistema i infrastrukture vaša zemlja će sigurno steći veću ekonomsku i političku moć.

 

Čini se da se gospodin ambasador dobro uklopio u način života u našoj državi, da mu se dopada mentalitet i stoga sa uživanjem govori o svom slobodnom vremenu, aktivnostima koje su vezane za Brazil i putovanjima po našoj zemlji:

Ovde se osećam prihvaćeno, baš kao kod kuće, ljudi su ljubazni i vole Brazil. Čak postoje i dve muzičke grupe, Blue Light i Obato, u čijem su sastavu Srbi, ali koje su specijalizovane za brazilsku muziku. Brazilska borilačka veština kapoeira je takođe veoma popularna. Krajem ovog meseca na beogradskom sajmu knjiga ambasada Brazila će podržati izdavanje više od 10 knjiga brazilskih autora koje su prevedene na srpski i u svim akcijama ćemo učestvovati sa još dve zemlje, Angolom i Portugalijom. Znam da su u prošlosti brazilske tv novele bile veoma popularne kod vas i trebalo bi da se potrudimo da ih vratimo na male ekrane. Zainteresovani smo i za još jedan veliki projekat – voleli bismo da u Beograd dovedemo festival „Rok u Riju“, najveći muzički festival u svetu koji se sada održava u Riju de Žaneiru, a bio je održavan u Lisabonu i Madridu tokom proteklih godina. Obišao sam i druge gradove u Srbiji. Najviše sam putovao u Novi Sad i oduševio se koliko su tamo ljudi zainteresovani za brazilsku kulturu i muziku. Srbija može biti odlična turistička destinacija, imate divnu prirodu i gostoljubive ljude. Pored toga, smatram da je Srbija zemlja najelegantnijih ljudi od svih zemalja u kojima sam do sada živeo, čak i starije osobe se „dobro drže“ i vode računa o eleganciji. Često u šali kažem da je to verovatno zbog raznovrsnosti rakija koje imate, koje su sigurno pouzdano sredstvo za topljenje masnih naslaga.

Pošto je stalno u prijatnim kontaktima i druženjima sa našim ljudima zanimljivo je i kako mi reagujemo kada čujemo da je neko iz Brazila i šta nas obično interesuje:

Ljudi u Srbiji su veoma radoznali. Pored uobičajenih pitanja, vezanih za fudbal, karneval, sambu, plaže, prašume i kafu razgovaramo i o modernom Brazilu, njegovoj kulturi i narodima. Srbi žele da znaju i kako je Brazil uspeo da ojača svoju ekonomiju (sada je sedma u svetu) i da se još bolje bori protiv siromaštva i gladi.

Brazilska savremena kultura je razvijena, sveobuhvatna i poznata u celom svetu. Na pitanje ko su njeni najpoznatiji predstavnici Njegova Ekselencija kaže:

Spomenuću nekoliko njih koji su poznati svima. Recimo, fudbaler Pele i njegove kolege Ronaldo i Ronaldinjo, bivši predsednik Luiz Ignjacio Lula da Silva, veliki arhitekta Oskar Nimajer. Pored toga što je genijalni arhitekta, on je i dugovečan, napuniće 104 godine 15. decembra. Naveo bih i plastičnog hirurga Ivu Pitangija, bestseler pisca Paola Koelja, muzičare kao što su Čiko Buarke i Caetano Veloso. Ne bih da izostavim i našu novu i prvu ženu predsednika Dilmu Rusef. U sferi klasične muzike svetski je poznat pijanista Nelson Freire.

Brazil je svakako najviše poznat po muzici, ona je deo svakodnevice i način života, pretpostavljamo da je i Njegova Ekselencija ljubitelj raznih ritmova i lepo je čuti iz prve ruke još nešto o sambi i bosa novi:

Da, ja sam veliki ljubitelj muzike, bio sam amaterski pevač pre 30 godina, pevao sam u grupi Lingua de Sogra dok sam živeo u Riju. Samba je tradicionalna muzika i dan danas se raspravlja da li je njeno poreklo u Salvadoru, Bahiji ili Riju de Žaneiru. U njoj su pomešani afrički i portugalski uticaji. Bosa nova je postala fenomen pedesetih godina, a nastala je kao spoj tradicinalne brazilske muzike i improvizacija u stilu američkog džeza. Brazilci svuda slušaju muziku – kod kuće, u automobilu, u barovima, salama za igru, svuda. Postoje specijalizovana mesta za igru, ali ljudi često igraju i na ulicama, za vreme karnevala ili nekih drugih posebnih slavlja.

Srbija, na izgled tako drugačija, ali ipak u mnogome slična rodnom Brazilu, ostavlja i ostaviće trajni pečat u sećanjima Njegove Ekselencije g. Neta jer otvorenog srca i sa osmehom odgovara na pitanje šta će mu nedostajati odavde i čega će se sećati kada dođe vreme da je napusti:

Nedostajaće mi srpska toplina, smeh i uživanje u životu, pokušaću sva osećanja da održim u mislima i u srcu, a mislim da ih ne bih mogao da ih izbrišem ni kada bih se trudio.

 


Ostavite komentar